О књизи: година / Живели смо, плашим се да напустим свој стан. Дубоко удахнувши, отварам врата, чини ми се да не чујем никакве сумњиве звукове. Излазим и смрзавам се. На кваци је још једна порука. И не морате бити видовњак да бисте знали од кога је. Мали букет, нешто већи од свадбене гумбије, висио је са нежно ружичастих трака на мојој кваки! Бело и розе цвеће. Ситне руже. Боже! Они су прави! "Право!" - мој мозак цвили од одушевљења. Никада нисам видео такву лепоту у малом. Привлачим букет на лице и удишем његову божанску арому. Затварајући очи, смејем се као будала. Прсти пипају у потрази за малим пакетом. А ево и писма. То ме отрезни. отварам папир. „Од срца. С поштовањем. Немојте га бацати, молим вас! ПС: Полицајац)))” Може ли један позив да вам промени цео живот? Како је могло? Један такав позив у мој стан не само да ме је пробудио рано ујутру, већ је довео и до маничне потере за чудним момком.